Стасити гуру[*] — Рамасвами, омотан у бели мусулински плашт и

под белом као снег чалмом, што се обавијаше око чела

просветљенога, изгледао је на тајанственој месечини још

протегљастији и прозиран, те се чинило као да његова фигура и не

стоји на земљи већ у прозрачној ноћи лебди. Избријано, чисто и

смагло лице његово, са очима дубоко тамним, у којима се огледала

оштра проницавост пророчанских зеница и детињска самовера,

изазиваше мистички утисак на човека не од овога света. Нарочито

његова неменљива физиономија, што одаваше расположење дубоког

спокојства према свему што се у видљиву свету догађа.